SW 150/750

Čuveni Sky-Watcher 150/750 je pre oko godinu dana postao i moja svojina. I ne samo da sam zadovoljan – čak mi je i drago što su kolege iz Teleskop-centra zaradile. Često nailazim na forumu AM ( http://forum.astronomija.co.rs ) na ljude koji traže uputstva i predloge vezane za upravo ovog njutna, čak sam i jednom članu obećao da ću napraviti video kojim ću obuhvatiti sve što bi moglo da odgovori na pitanja ljudi koji nisu upućeni u rad ovog teleskopa. Ali avaj – nisam uspeo da napravim taj video zbog kamere (koju nisam imao). Bilo je previše teško držati telefon u jednoj ruci a drugom postavljati glavu. Zbog tog videa iskoristiću ovu priliku da se izvinim tom članu foruma. Nadam se da će ovaj post pomoći. Takođe, izvinio bih se i svim čitaocima bloga zbog slabog update-a, to ću pokušati da promenim.

                                                                                                            

Dakle, da se vratimo na teleskop.

Ovaj teleskop možete kupiti preko interneta u Teleskop-centru. Link ka njemu je ovaj:

http://www.teleskop.rs/teleskop/na-eq-montazi/150750-na-eq3-montazi-sw-newton-reflektor

Kao što možete da vidite dolazi na eq3 montaži. Na dobsonu se ne može naći samo njegov brat 150/1200, što ne znači da se za njega dobson ne može napraviti, međutim po meni je eq bolji izbor zato što ona može da ponese recimo Sky-Watcher 90/900, ili možda čak neki manji apohromat.

 

150mm predstavlja prečnik paraboličnog ogledala u teleskopu. Svetlost neke zvezde ili planete se odbija o ogledalo ka sekundarnom ogledalu, odakle ulazi u fokuser i okular. 750mm predstavlja žižu ogledala. Kada se 750 podeli sa 150 dobija se broj pet, koji označava svetlosnu moć teleskopa. Ovo je značajno u astrofotografiji. Za posmatranje možete uzeti čak i onaj teleskop sa većom žižnom daljinom, razlika je samo u fotografisanju. Tačno šta i kako se razlikuje u fotografiji bolje je da pitate neke astrofotografe. Forum AM je pun astrofotografa, te je stoga odlično mesto za upoznavanje sa svim oblastima vezanim za astronomiju.

 

Teleskop sadrži i Crayford fokuser. On je odličan za posmatranja, a sasvim je solidan za astrofotografiju. Za njega možete kupiti i motor za fokuser. Taj motorčić se zakači za točkiće fokusera i može dobro da koristi zimi, kada bi radije da zadržite toplotu ruku rukavicama.

 

Od okulara dobijaju se 25mm i 10mm, kao i barlow sočivo (ahromatsko, 2x). Ovi okulari su sasvim dovoljni za početnika, međutim kasnije, sa iskustvom, primećuje se i aberacija sa barlow sočivom tako da se sve češće kupuje 2,5x apo-barlow. Tražioc je 6×30, nije loš. Predlaže se da se postavlja na osnovu udaljenih zemaljskih objekata, ali ja ga postavljam na osnovu nebeskih tela.

 

Kolimacija je važan faktor u posmatranju. Za nju vam je potreban kolimator ili neka od različitih alternativa (udaljena zvezda, lampa…). Ja sam kupio laserski kolimator koji zaista štedi vreme. Ako vas zanima kolimacija, imate brojne snimke na Youtube-u kako se radi. Kada se teleskop premešta sa mesta na mesto, njegovi optički delovi počinju da se klimaju. Naravno, promene su milimetarske, ali dovoljne da zamute sliku. Stoga vam je potreban kolimator.

 

Useveravanje montaže je važno ako imate eq montažu. Još je važnije ako se bavite astrofotografijom. Eq montaža radi drugačije od dobsona. Eq montaža se kreće po dve ose (R.A i dec.) tako da prati promatrane objekte. Teleskop se lako useverava rupom na glavi eq montaže. Pogleda se kroz rupu i nacilja se Severnjača. Balansiranje teleskopa je važno u astrofotografiji. Ja, iskren da budem i ne balansiram stalno teleskop (samo odokativno).

 

Uputstvo za sklapanje eq montaže se može naći na našem jeziku, na sajtu teleskop centra. U njemu je odlično objašnjeno šta i kako se sklapa. Preporučujem da potražite, možda će vam značiti.

 

ŠTA SE VIDI NA NEBU?

Nisu li oni šareni objekti na slikama prelepi? Silne nebule i galaksije? E pa tako videti nećete. Objekte dubokog neba ćete videti jasno samo ako su zvezdana jata u pitanju. Što se tiče maglina i galaksija, njih ćete videti kao prozirne sivo-crno-bele zavese. To se može ispraviti raznim filterima u boji (to jest, bar ja mislim da može). Međutim, kada vidite sve ove objekte, koliko su snažni čak i sivo-beli, nećete brinuti. Ja se pokajao nisam.

 

Takođe, vide se i planete. Venera pokazuje svoje mene. Mars krije svoje detalje. Jupiter se, na drugu ruku tim istim detaljima hvali, a i svojim satelitima. Fobos i Deimos nikad ne bi videli, ali tu su Ganimed, Kalisto, Io i Evropa koji ponosno kruže Jupiterom. Saturn vrlo rado otkriva svoje prstenje, a Neptun i Uran posmatrao nisam. Mesec je naravno prelep, pun detalja, ali za njegovo promatranje predlažem neki od filtera (podosta je svetao).

 

Otvoren sam za pitanja i komentare. Šaljite mi mejl ako želite na kostur95@yahoo.com kao i na kostur95@gmail.com

Stari post o ovom teleskopu (vađenje iz kutije itd.):https://astronomija101.wordpress.com/2012/04/07/sky-watcher-150750-newton/

Tranzit Venere 2

Izveštaj o današnjem tranzitu, kao što sam i obećao.

-Oprema

Optisan Star 50/360n;     Baader Astrosolar folija;     Okulari: H9mm, Super 10mm i Super 25mm;     SVA UNOMAT 2000(fotostalak)

5:00 ustajanje. Ustao sam odmah, uz prvi alarm kog sam napravio. Pogledao sam nebo i bilo je oblačno. Mislio sam se nastaviti da spavam, ali sam se ipak odlučio da ne propustim tranzit. Našao sam online prenos i posmatrao.

5:30 samo na istočnom nebu je bilo oblaka. Posmatrao sam par zlatnih Sunčevih zraka kako se prelamaju kroz oblake. Pomislio sam da će Sunce izaći, te da  mogu lepo posmatrati.

6:00 oblaci polako odlaze, a Sunce brzo izlazi. Izneo sam teleskop, onako lagano na terasu i usmerio ka Suncu. Ništa nisam video. Odlučio sam da uzmem okulare koje sam dobio uz skywatcher.

6:10 Sunce potpuno beži od oblaka. Koristeći okular od 9 mm, slika je mutna, video sam Sunce i veliku crnu tačku Veneru. Metnuo sam okular od 10mm i uživao u prizoru. Iako okular od 9 mm daje veće uvećanje, desetka mi je dala više detalja, i šire vidno polje, te sam uživao u prizoru. Video sam pored Venere i 4 pege. Veoma detaljno Sunce, ali i dalje mutno po rubovima. Sledeći je bio okular od 25 mm. Iznenadio sam se kad sam video da je u stvari u njemu najbolja slika!!! Videle su se iste one pege daleko bolje, Venera, a ivice su bile čiste, iako je Sunce bilo manje. Nauživao sam se sa tim okularom.

6:25 odlazim da jedem, pravim pauzu od 10 minuta.

6:35 poslednji put bacam oko na tranzit. Opraštam se od njega i spremam se za školu.

Napravio sam i par fotografija, ali sam ih slučajno obrisao.

U svakom slučaju dokazao sam samom sebi ponovo, a ako mi vi ne verujete onda samo sebi, da uvećanje kod teleskopa nije važno. Ponekad čak i manja uvećanja daju bolji rezultat.

Tranzit Venere

Dakle, 6.6.1995. imao sam sreće da budem rođen, i samim tim dobijem za sedamnaesti rođendan najlepši poklon. 6.6. odigraće se redak astronomski događaj. Poslednji put on je odigran 2004. a sledeći put će se odigrati za sto i kusur godina.

Tranzit Venere predstavlja rotaciju Venere oko Sunca, i njen prelazak preko istog vidljiv sa Zemlje. Tada Zemlja i Venera dolaze u istu liniju sa Suncem, tako da je venera vidljiva kao crna tačka.

Tranzit se može posmatrati na više različitih načina: direktno okom, direktno teleskopom i projekcijom na papir.

Direktno okom se ne sme posmatrati osim ako ne koristite masku za varenje ili naočare za sunce napravljene od posebne vrste folije (baader)

Direktno teleskopom se sme posmatrati samo sa određenim filterima koji se stavljaju ispred otvora teleskopa. Najčešće se koristi gorenavedeni baaderov filter (postoje dva tipa, jedan za posmatranje a drugi za fotkanje).

Projekcija na papir se najčešće vrši preko manjih teleskopa, durbina i dvogleda(zatvoren jedan poklopac). Sve što je potrebno je naći način da se fiksira papir na koji se prenosi svetlost Sunca. Da bi se vršila projekcija potrebno je da optika ispunjava jedan uslov: da nije od plastike. Potrebno je da je od stakla.

Tranzit Venere je već sutra i ako do sad niste kupili foliju, nećete ga ni posmatrati, osim ako nije organizovano neko javno posmatranje. Mislićete da sam zakasnio, ali nisam ovaj post napravio zbog tranzita Venere. U pitanju je sledeći tranzit, tranzit Merkura 2016 godine, koji je ipak malo češći. Do tada imate puuno vremena da se spremite. Posle posmatranja tranzita šaljem izveštaj kako je izgledao kroz mog Optisančića.

Prva astrofotka

11. 04. 2012 ostaće poseban dan u mom sećanju zato što sam tad napravio prvu astrofotku

Izvukao sam teleskop, našao Saturna i škljocnuo par fotografija, koje nisu bog zna šta, ali s obzirom na to da su sa mobilnog, odlicne su. Prva:

Manje više sve izgledaju ovako, ali ova je po meni najbolja:

 

Sky-Watcher 150/750 (Newton)

Stigao je novi teleskop! Više ne moram lomiti kičmu na Optisanu, jer je novi Newton Sky-Watcher 150/750 bolji u svemu. Stigao mi je u sredu 4.4.2012. Jedva sam dočekao da dođem iz škole i da ga počnem sastavljati. Stigao sam kući u 20:20, polako jeo, staloženo. Zapravo sam jedva dočekao da odem po teleskop, da ga odnesem u sobu i da ga polako sastavim. Posle jela skoknuo sam do sobe, očekivao da ću tamo naći zapakovanu kutiju na krevetu, ali cvrc. Tamo nije bio. Otišao sam do garaže i našao dve velike kutije. Prvo sam uzeo lakšu kutiju i odneo je u moju sobu, a potom daleko težu. Već sam znao da je u težoj montaža. U svakom slučaju sam hodao, da prostite, kao po jajima. Kada sam stigao u sobu uzeo sam skalpel i otvorio prvu kutiju, onu lakšu. Ispred mene, sa svim svojim sjajem i veličanstvenošću, pojavila se još jedna kutija. Nju kad sam otvorio, osetio sam se kao da po prvi put u životu vidim teleskop. Pored njega su se nalazile još par kutija.  Sve sam istovario na krevet, uslikao, i počeo otvarati drugu kutiju. Druga kutija je sadržala četiri druge kutije u sebi, opet sam sve istovario, i opet sve slikao. Sve što je ostalo jeste da sklopim teleskop. Evo slika pre sklapanja:

15075

EQ-3 montaža:

EQ-3 montaža je moja prva ekvatorijalna montaža. Tehnički sam do tada znao šta i kako, ali tek kad sam je prvi put osetio u rukama, shvatio sam da je to odličan korak između mene i buduće astrofotografije. Shvatio sam kako radi tek kad sam je sastavio, tako da bih izrekao par reči i o tome. Sve sam radio po uputstvu, tako da ću govoriti kako sam ja to uradio, pa neka to bude neka verzija uputstva na srpskom. Prvo sam raširio nogare (1 na slici gore) tako da stoje. Stavio sam veliki limeni trougao (2) između njih. Pričvrstio sam ga maticama. Zatim, kad sam to uradio, stavio sam glavu (3) na montažu i pričvrstio je šrafom koji se nalazi u gornjem delu montaže. Zatim sam zaključao sve šrafove (stegao ih do kraja) na glavi tako da onemogućim kretanje glave u bilo kom  smeru. Postavio sam veliku šipku za kontrategove (4) u glavu, i čvrsto zašrafio. Zatim sam stavljao kontrategove (5 i 6) polako. Kada sam ih postavio, pričvrstio i sve, postavio sam one zamotuljke za fino pomeranje montaže (7 i 8). Tada sam odlučio da stanem. Skoknuo sam po kiselu vodu, malo oduvao, i nastavio sa sklapanjem ostatka teleskopa.

Tubus (9):

Tubus mi je stigao sa zavijenim prstenovima. Skinuo sam ih pažljivo, odmotao cev od onog papira, i video je u punom sjaju. Zatim sam prstenove sa onom letvom što vezuje montažu i tubus lagano pričvrstio sa glavom. Ostalo je samo da postavim teleskop na montažu. Postavio sam ga lagano, da mi ne ispadne, polako sam zašrafio prstenove, i ono što mi je izgledalo neverovatno nestabilno, ispostavilo se veoma stabilno. Čak toliko stabilno da ja lično ne mogu da pomerim teleskop iz prstenova ni sa montaže. Pošto sam utvrdio kako se teleskop pomera, rešio sam da postavim finderskop, ili ti tražilac (10). Njega sam postavio uz pomoć držača (11). On je samo skliznuo u ležište na tubusu. Pričvrstio sam ga šrafovima koji se nalaze na držaču, i to je bilo gotovo za par minuta. Teleskop je bio sklopljen, uz montažu koja je stojala stabilno.

 

Balansiranje:

Jedna od retkih stvari koju sam shvatio vezanu za EQ-3 montažu bila je balansiranje. Balansiranje je… balansiranje. Postavi se teleskop i drška za kontrategove u horizontalnu ravan. Otpusti se određeni šraf koji tako drži teleskop, i teleskop lagano počinje da vaga. Da ne bi vagao oslobode se kontrategovi i podese se tako da teleskop stoji stabilno.

Kolimacija:

Nekim ljudima ovo predstavlja problem, dok nekima ne. Moram da se pohvalim da sam ja u drugoj grupi ljudi! Merio sam vreme kolimiranja i ono je iznosilo samo 3 minute i 24 sekunde! Teleskop je stigao raskolimiran. Alatom za kolimaciju (šrafcigerčić i dva ključa oblika slova L – zaboravio sam pravo ime) sam vrlo lagano kolimirao teleskop. Postavio sam laserski kolimator (12) u ležište okulara i uključio laser. Prvo sam otišao do otvora teleskopa, uzeo ključiće i počeo da okrećem kombinovano, sve dok se laser nije izgubio u crnom krugu na paraboličnom ogledalu. Zatim sam otišao na drugi kraj, oslobodio primarno ogledalo (parabolično ogledalo) dužim šrafićima, i počeo da podešavam sve dok se laser nije izgubio u rupi iz koje izlazi laser. Pošto ovo nisam dobro objasnio, evo linka ka klipu kojeg sam ja gledao pre nego što sam uopšte kupio teleskop. Sem toga da pojasnim o čemu se radi i zašto se kolimira teleskop. Prilikom pomeranja teleskopa dolazi do izbacivanja ogledala iz ležišta. Tada slika postaje mutna, nerazjašnjena i remeti strukturu posmatranog objekta. Slika je najčistija kada je najpravilnije kolimirana. Kada se pusti laser kroz fokuser, on se odbija o sekundarno ogledalo i dolazi do primarnog. Pošto je sekundarno ogledalo raskolimirano, laser će otići do primarnog, gde će otići van malog kružića u samom centru ogledala. Zbog toga zatežemo male šrafiće u sekundarnom ogledalu. Kada ih zategnemo tako da laser nestane, on nestaje samo prividno, ali u stvari se odbija od primarnog ogledala do sekundarnog i nazad u fokuser. A kada se vrati u fokuser, ukoliko je teleskop raskolimiran, laser će biti prisutan na meti kolimatora. Tada se zateže i primarno ogledalo dok laser ne nestane. Zatim se ponovo obilazi sekundarno ogledalo za svaki slučaj.

To je otprilike sve što sam radio sa teleskopom (pošto od kako sam ga dobio nebo je puno oblaka). Ovo što sam napisao, iako je nakaradno, zajedno sa uputstvom na engleskom puno, puno pomaže onima koji ne znaju ni reč engleskog (provereno). Ukoliko imate pitanja obratite mi se preko komentara ili na mejl: kostur95@gmail.com.

Optisan Star 36050n

Od malena, tačnije drugog razreda imam ovaj „teleskop“. Koristim ga od 15 godine, i smatram da nije dobar, hmm, manje više ni zašta.

Da bi ste shvatili teleskope (sve) potrebno je da znate za nekoliko stvari.

I – otvor. Veličina jeste vazna (newt, cas, ahromati), mada postoje i mali tehničari (apohromati).

II – fokus. Fokus, ne fokuser. Fokus se u stvari podešava pomoću fokusera, ali za standardno promatranje može i običan, kineski, zupčast fokuser posluziti svrsi (naravno, tako kvalitetni fokuseri se dobijaju sa departmant store komarcima kao što je optisan). Za astrofoto je važan fokuser (crayford, 1:10)

III – okulari. Što su manji veće je uvećanje, slika je tamnija. Što su veći manje je uvećanje, slika je svetlija.

IV – uvecanje. Potpuno nevažno. dobija se kada se žižna daljina (u ovom slučaju 360) podeli sa otvorom okulara (npr. 9mm). 360/9=40x. Izmišljeno zbog zabluđivanja kupaca. Kada naiđete na refraktor kojeg hvale uvećanjem 500, 600 x najbolje je da u sebi kažete – „Ruke vam se osušile, lažljive“.

V – barlow. Korisna stvarčica. Postoje apo, polu apo i ahromatski barlow. Uvećanja su veća onoliko puta koliko je puta označen barlow (npr. 3x). Barlow smanjuje količinu upadne svetlosti za onoliko koliki je faktor uvećanja.

U slučaju refraktora:

Svetlost ulazi kroz otvor, prolazi kroz sočivo i dolazi do fokusera, a da bi slika bila iole jasna, potreban je okular.

U slučaju reflektora:

Svetlost ulazi kroz otvor, stiže do paraboličnog ogledala, odbija se i stiže do sekundarnog, ravnog ogledala, pri čemu svetlost dolazi do fokusera.

Reflektori se više isplate jer je izrada većeg ogledala jeftinija od izrade većeg sočiva, tako da, npr. u ponudi imate 150/750 koji je fantastičan teleskop 100 € jeftiniji od 102/1000. Pogodite koji sakuplja više svetlosti. Pogodite koji je bolji u astrofotografiji. Pogodite koji je bolji u DSO*

Ovom igračkom posmatrao sam objekte:

Mesec, Saturn, Jupiter, Veneru, Neptun, Plejade, M42, M15, M73, Vegu.

Ne dajte se zavarati imenima.

Mesec – izgleda dobro kroz Optisančica, pogotovo sa kombinacijom 9mm i 3xbarlow. vide se mora, solidno, ali opet… jako slaba aberacija ( ja sam je jedva uočio, i to kad sam je tražio ) 4/5

Saturn – srednje. Jako je mali, naziru se prstenovi. 3/5

Jupiter – očaj. Kuglica u grčkom krstu. Nema boja, nema ničega. 1/5

Venera – ako volite dugu dopašće vam se ovaj objekat u Optisanu, sem toga nemoguće je videti ivice. 0/5

Neptun – plavičasta tačkica, ali bez krsta. 2/5

Plejade – budući da nisam nikad posmatrao ovaj objekat kroz drugi teleskop, izgleda fantastično. Nema magline, ali su zvezde jako lepe boje. Jednostavno fantastično, tako da zaslužuje ocenu 5/5.

M42 – pff. Ništa. Zvezdica par i to je to. Nema one prelepe magline koju svi viđaju na netu. 0/5

M15 – tačkica. 1/5

M73 = M15. 1/5

Vega – objekat u kome sam uživao. Lepo. 4/5

Moja preporuka potencijalnom kupcu – ne uzimaj zbog posmatranja. uzmi zbog učenja objekata, i to samo ako nisi pri parama za dvogled od 50mm. Ako si pri parama uzmi dvogled.

Preporuka. Ako nemate želje za astrofotografijom, a pritom ste pri parama – bolje kupite velikog doba nego išta drugo. Ali, ako imate pare i imate i najmanju želju za astrofotografijom, kupite neki reflektor (newton) na eq montaži, ali o tom po tom.

*DSO – Deep Sky objects. Sve osim Sunca, Meseca i Planeta.

 

Messier katalog

Charles Messier, astronom poreklom iz Francuske, se bavio posmatranjem i traženjem kometa. Međutim, na njegovom putu našle su se mnogobrojne magline, jata i galaksije, tako da mu je to otežalo posao. On je došao do originalnog zaključka da napravi katalog objekata koji podsećaju na komete. Taj katalog se sastoji od 110 objekata vidljivih teleskopom ili okom. Taj katalog nazvao je Messier katalog (logično). Objavljen je u dva dela, 1774. do 45-og objekta i 1781. do sto trećeg objekta. U periodu od 1921. do 1966. pronađeni su podaci da je on ili jedan od njegovih učenika posmatrao određenih 7 objekata, koji su označeni kao Messier 104 – Messier 110. Ovih 110 objekata obuhvata pet vrsta objekata koji se mogu naći na nebu: difuzne i planetarne magline, otvorena i kuglasta jata kao i galaksije. Messier je ove objekte posmatrao refraktorom otvora 100 mm, i svi su vidljivi sa područja Evrope. Objekti ovog kataloga se nazivaju M objekti.

U svom životu Messier je pronašao 13 kometa, a u njegovu čast krater na Mesecu i asteroid 7359 su dobili ime.

Da bih olakšao posao onima koji žele posmatrati određenu grupu objekata, ili poseduju maxutov, ja sam M objekte grupisao u magline(nebule), otvorena jata, globularna jata i galaksije.

NEBULE

M1, M8, M16, M17, M20, M27, M42, M43, M57, M76, M78, M97.

GLOBULARNA JATA

M2 – M5, M9, M10, M12-M15, M19, M22, M28, M30, M53-M56, M62, M68-M72, M75, M79, M80, M92, M107.

OTVORENA JATA

M6, M7, M11, M18, M21, M23, M24 (nisam znao gde da svrstam ovaj objekat, tako da, ako se neko ne slaze, nek ostavi komentar gde da ga premestim), M25, M26, M29, M34-M41, M44-M48, M50, M52, M67, M73, M93, M103.

GALAKSIJE

M31-M33, M49, M51, M58- M61, M63-M66, M74, M77, M81-M91, M94-M96, M98-M102, M104-M106, M108-M110.

To su svi M objekti (treba da jesu, nadam se da nisam propustio nikog). Organizujte se, zapamtite gde se nalaze pomoću mapa i Stellariuma i uživajte u posmatranju.

P.S. Stellarium je besplatan 3D program koji vam omogućava da vidite položaj nebeskih tela unapred ili unazad danima, mesecima, godinama! Možete ga preuzeti odavde:

http://www.stellarium.org/

 

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.